SMJEŠTAJ U VIŠEGRADU

Molimo vas da popunite sva polja.

Slobodan Pecikoza iz Višegrada majstor za “VESELE MAŠINE”

17.11.2016.

Slobodan Pecikoza (74) iz višegradskog prigradskog naselja Kosovo Polje jedini je kazandžija na prostorima opština Gornjeg Podrinja.Iako je u penziji smanjio popravke i izradu „veselih mašina“, kaže da je ovaj zanat mnogo koristan, jer dok je ljudi biće i rakije, javlja BN televizija

Za pola veka, Pecikoza je u svojoj maloj radionici popravio na stotine njima raditi, to su kazana svih vrsta.

– Nekad su poznati bili kazani čučavci ili potočari koji su imali drvenu tabarku, pa i kapak od drveta. Teško je bilo s činili dokoni ljudi, zidali ložište, vadili kutlačama džibru, sipali vodu na lulu da se ispeče što više rakije – priseća se stari kazandžija.

Dok udara drvenim čekićem po starom kazanu, objašnjava da su druga vrsta prevrtači, koji su bili unapređenje za čučavac, a najmoderniji su lampeci, za koje su stariji ljudi govorili da su automatske mašine za proizvodnju rakije.

– Za njih kažu da su pravljeni za žene, jer je lako rukovati sa njima, pa ih zato najviše i popravljam i prepravljam, vraćam im stari sjaj i dušu, poboljšavam ih, jer fabrike nikad ne otklanjaju uočene mane na njima – priča Pecikoza.Da bi ručno uz pomoć vrlo primitivnog alata napravio nov kazan, Slobodanu treba godina dana.

– Napravio sam ih dosad bar pedesetak, navratiše me da načinim i dva od prohroma, ali takvi nisu ni blizu ovim od bakra, iako se brže griju i proces pečenja rakije kraće traje – objašnjava Pecikoza.

On zna da je bakar neprevaziđen materijal za izgradnju kazana jer, kako kaže, ima nešto u sebi što čisti džibru i rakija tada ima bolji ukus.

Stari kazandžija je zanat tri godine učio u Beogradu kod najboljih majstora.

– Dođe mi pre nekoliko godina domaćin i veli hoću li da njegovog sina da naučim zanatu, a on će da plati. Ispričam mu da bih rado, ali ne mogu, jer nisam svaki dan u radionici – kaže Pecikoza.

Stopama starog kazandžije ipak je krenuo njegov sin Slavko koji je čak uveo i neke inovacije, ali i olakšice pri savijanju bakarnog lima.

Tako bar u Višegradu ovaj zanat neće izumreti kao mnogi drugi. „Vesele mašine“ i dalje će ići na remont u Kosovo polje kod novog, mlađeg kazandžije.