01.02.2017.
Reditelj Emir Kusturica kaže da je borba za autorski film danas Donkihotovska borba, ali da on ne odustaje, posebno ne od svog festivala “Kustendorfa” koji vredi jer pomaže ljudima da otkriju svoje pore i pukotine u dušida bi mogli da ih ožive. On je u intervjuu za “Kurir” o ideji da radi film sa kolegom Gordanom Mihićem baziran na Servantsovom klasiku “Don Kihot”, rekao da samo “lud čovek, kada priča o životu, govori pametnije od filozofa”, kao Don Kihot, a nije izbegao ni da sve uporedi sa današnjom političkom situacijom.
“Don Kihot je najveći lik iskreiran u svetskoj literaturi jer je lud čovek koji u osnovi, kada priča o životu, govori pametnije od filozofa. Uopšte, za nas istine su nedokučive u onom smislu u kome svako tumačenje može da bude precizno, a ljudski akt mora da ima srce da bi bilo šta bilo dočarano. Najzanimljivije u priči o Don Kihotu jeste to što se on na kraju odrekne tih svojih ludosti i umre. Ali to kroz šta on prolazi je stara ljudska priča, to je odiseja. U svom filmu sam upravo i koristio u završnici ideju kada se Odisej sakriva od kentaura među ovce. Tako i nas gone vojnici NTO koji su zapravo naši kentauri”, kaže Kusturica.
Njegov film “Na mliječnom putu”, čije je snimanje pratilo u stopu, između ostalog i zbog prelepe glumice Monike Beluči, otvoriće predstojeći 45. Fest. On se prisetio da je Fest zahvaljujući Jugoslaviji, koja je stajala između svetova i bila “mezimče Hladnog rata”, dobijao sve filmove koji nisu dobijali Bugari, Česi i drugi. Kusta kaže da danas Fest treba da ponovo bude ono što je sam kao mlad autor video u njemu i da teži jedinstvu s autorskim filmom, tj. da se orijentiše ka autorskom filmu jer Beograd, “nažalost, ima uvek dovoljno publike i za Dina Merlina i za Bregovića, ali i za Halida Bešlića, a da pritom to, nažalost, ne govorim za ovu prvu dvojicu, nego za ovog trećeg i za sve nalik njemu koji dolaze”.
Na pitanje šta su to festivali kao Fest i film uošte izgubili, nagrađivani reditelj je odgovorio:
“Da tragedija više nema smisla, to je zadao Holivud. On je nametnuo parametre u kojima je oteo uzbuđenje i učinio ga veštačkim. A onda je, marginalizujući i onemogućavajući filmove koji teže suprotnom, napravio sistem u kojem se, da bi film bio planetarno viđen, u njega ulaže 200 miliona dolara, a da bi bio stvarno viđen, potrebno je još dva puta toliko. Problem je što se čovek približava većem i ne traži izvor u sebi. Podela sveta koja je postojala za vreme Sovjetskog Saveza bila je veoma dobra jer je omogućavala mnogo više originalnosti i prostora. Ovako smo osuđeni na nepostojanje stila, na holivudsku orgiju koja se vrlo uspešno sprovodi u bioskopima, a ide od rekonstrukcije Tolstoja do 3D orgija koja čoveku ne donose ništa osim omamljujućeg faktora.”
