ČAJNIČE-LjUBINjE – U Ljubinje štampa ne dolazi više od tri godine, a u Čajniče više od mesec dana. To su jedina dva grada u Srpskoj, ako ne i u Evropi, u kojima vlada medijski mrak.- Distributer štampe iz Istočnog Sarajeva, preko Foče, Gacka i Bileće, dovozi štampu do Trebinja, i istim se putem prazan vraća u Sarajevo. A mogao bi iz Bileće da nastavi dalje preko Ljubinja i Mostara put Sarajeva, i tada bismo i mi ovde mogli dobijati štampu – kaže, za “Novosti”, Darko Krunić, načelnik Ljubinja.
Poput Ljubinja i Čajniče je “slepo crevo” na maršruti distributera štampe, ali je do pre mesec dana štampu za Čajniče, u Ustiprači, raskrsnici puteva, preuzimao jedan privatni pekar iz Čajniča, koji nije uzimao nikakvu proviziju za taj posao.
– Štampa na Ustipraču, međutim, više ne dolazi tako rano, kao pre, jer iz Bijeljine kasni u Sarajevo, ali se ponudio jedan pekar iz Čajniča da u Foči, gde dostavlja hleb, u povratku dostavlja i štampu u Čajniče i za tu uslugu traži mesečno 100 KM, što se nama ne isplati – kaže Darko Glumac, distributer štampe iz Sarajeva sa centralom u Banjaluci.
* A šta kažu nadležni u Čajniču?
– Neozbiljno je sve to sa distribucijom štampe. Deluje previše “piljarski”, pa i ucenjivački. Distributeri štampe nikada nisu došli u Čajniče da na ovu temu razgovaramo. A ružno jeste da nemamo štampu, čak su nam i Radio Čajniče ukinuli pre nekoliko godina. Zbog konfiguracije terena imamo i mnogo “džepova” nepokrivenih TV signalima – kaže Goran Karadžić, načelnik Čajniča.