23.01.2018.
Proslavljeni reditelj Emir Kusturica polaže velike nade da će veliki autori, ali i mladi stvaraoci, poput autora koji su se okupili i ove godine, po jedanaesti put, na Međunarodnom filmskom i muzički festival „Kustendorf“ u Drvengradu, spasiti film koji preti, kako kaže, da postane elitna umetnost za odabrane.Proslavljeni reditelj jednako tako veruje i u budućnost Srbije u kojoj se, kako zapaža, trenutno vodi jedna razumna spoljna politika, „nasleđena od Tita“.„Mi nemamo drugi izbor, samo je pitanje da se svetosavska ideja – ni istok ni zapad, previše ne pretvori u – i Istok i Zapad, a mi smo sve bliže tome. Međutim, to je jedna bolest koja je zahvatila svet, gde se posebnosti poništavaju u ime opštosti“, ističe u razgovoru za Tanjug.
Nije siguran, kako dodaje, da ti procesi u konfrontaciji svetskih sila neće biti zaustavljeni i preusmereni u boljem pravcu, u pravcu zaštite identiteta i zaštite kulture u kojoj smo ukorenjeni.
„Sukobi koji ovde nastaju ne nastaju zbog toga što postoje kulture koje su kompatibilne, nego kao posledica činjenice da mi zapravi na Balkanu gajimo ljubav prema mržnji. U Srbiji je još ponajbolje, ali oni manji to instrumentalizuju i od toga prave politiku“, smatra Kusturica.
Na pitanje da li srpski narod može da sačuva svoj identitet u eri globalizma i nametanja tuđeg, Kusturica podseća na kraj Andrićevog romana Na Drini ćuprija: „Zadužbinar se penje uz brdo, a ljudi su puni ideja o promeni u Prvom svetskom ratu gde neminovnost promene stiže. Taj čovek trči uz brdo i na kraju izdišući predstavi svet definitivno poraženog feudalizma. Srpski narod tu pobedu je izvodio nekoliko puta i uvek bivao sprečavan od velikih sila.“
Skrenuo je pažnju da se metodi uništavanja koriste od prve pojave Napoleona do Austrougarske, od prve zabrane ćirilice, koju je uveo austrijski car za vreme Meterniha, pa do danas.
Ali, on veruje u ljude koji žive u Srbiji i u ideju o opstanku, koja je, kaže, ugrađena u nacionalnu svest.
„Mislim da postoji nasleđe ideja opstanka koje se unutar našeg nacionalnog korpusa suprostavljaju, ali, na kraju, one dolaze na dnevni red u svaku kuću, na svaku slavu i na svaki događaj koji pravi zapravo transfer u budućnost. Utoliko ja verujem u našu budućnost“, naglasio je Kusturica.
Primećuje, ipak, da je ambijent u kome živimo destruisan pritiskom na ljudske živote koji su svakodnevni i relativno uspešni.
„Od svega se najviše razvija i digitalizuje oružje, ono postaje sve sofisticiranije i ta tuča između Amerikanaca, Rusa i Kineza je zapravo sve ugrejanija i može da dovede do sudnjeg dana“, kaže on.
„Kustendorf“ usporio uticaj novca i kapitalizma
U parku prirode Mokra Gora, za koji sa ponosom ističe da nije „objekat divljeg kapitalističkog duha eksploatacije“ i da je „usporio uticaj novca i kapitalizma“, Kusturica skreće pažnju na opasnost od liberalnog kapitalizama koji nastao kao najbolji model za egoističnog čoveka.
„Finansijski kapital drži se u malom broju ruku i vrti se od ruke do ruke velikih faraona koji stoje iza multinacionalnih kompanija, a oni su deo vojno-industrijskog kompleksa koji u svetu proizvodi ratove“, smatra Kusturica.
Kaže da se od 1945. godine ta tendencija ne zaustavlja i neprestano budi rat kao jednu ne samo materijalnu nego i psihološku kategoriju, koja vrti kapital, profit u jednu kružnicu u kojoj mi živimo.
Kusturica primećuje i uvreženo mišljenje da oni koji drže do identiteta nisu za mir, a za mir su oni koji su kao plaćeni od nevladinih organizacija da se bave mirom, korupcijom.
„Oni traže nešto što bi trebalo konstantno da nas uznemiruje i da nam stvara utisak da je jedino globalizam zapravo sreća što je obrnuto od stvarnosti, jer čovek može da shvati odmah da je svaki premaz na hamburgeru zapravo otrov, a da je originalna pljeskavica sa lukom mnogo bolji proizvod, a da ne govorim o paradajzu koji, kada treba da ga proizvedemo u 100 milijardi tona, ne može da bude ukusan i dobar za čoveka“, rekao je Kusturica.
Inspiracija iz ruske literature
Reditelj trenutno piše svoju treću knjigu i kaže da će ona biti osnova za scenario za film koji će snimati u Kini.
„To je univerzalna priča o ljubavi i moralnoj dilemi u kojoj preovladava duh dobrog čoveka i njegovo razračunavanje sa zlim koje se pojavi na putu. Razrešenje te moralne dileme je glavna tema i glavno iskodište knjige i kasnije filma“, objasnio je reditelj.
Nakon filma Na mlečnom putu, ljubavne drame koja se odigrava u atmosferi rata, Kusturica za novu priču inspiraciju crpi iz ruske literature spajajući u jednoj osobi likove Dostojevskog – Miškina (Idiot) i Raskoljnikova (Zločin i kazna).
„Oni odgovaraju današnjici isto kao Skorsezeov junak sedamdesetih godina. Kina je u jednom strašnom nadimanju, progresu koji nezaustavljivo ide na vrh sveta, pritom u tim porodicama moraju da se dešavaju takve stvari koje ja želim da otkrijem svojom knjigom“, rekao je Kusturica.
Na pitanje kako se oseća kao autor pred neizvesnom budućnošću filma, Kusturica kaže da pokreće prozivođnu organskog soka i kao što je proizvodio filmove organski, do kraja će to da radi na isti način, dugo i teško.
„Moja posvećenost filmu kao umetnosti će ostati do kraja moj glavni zadatak. Film ima ogromnu šansu da se spase kroz moć i održanje snažne ideje ‘mladi autori'“, naglasio je osnivač „Kustendorfa“, „Boljšoj festivala“ i „Jesenjeg pozorišnog festivala“, čiji je glavni fokus na mladim stvaraocima.
„Utoliko verujem da će film biti s jedne strane elitna umetnost, a na drugim programima će moći da se gleda kao masovna“, zaključio je priznati reditelj, koji planira i snimanje serije u Engleskoj.
