09.02.2018.
Pravoslavni vernici u Srbiji u subotu će obeležiti Velike ili Vaskršnje zadušnice, praznik sećanja na sve umrle, kada se, posle liturgije, tradicionalno posećuju groblja i pale sveće na grobovima najbližih.
Srpska pravoslavna crkva, ovaj praznik posvećen mrtvima, obeležava uvek devete subote pred Vaskrs i uoči Mesopune nedelje, koja je uvod u Veliki Vaskršnji post.
Zadušna subota, dan kada se služe pomeni i parastosi, promenljiv je datum, koji zavisi od dana obeležavanja Hristovog Vaskrsenja.
Na dan zadušnica se ide u crkvu, gde se luži Sveta Liturgija. Tada sveštenik vinom preliva žito, posle službe se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.Kada je groblje daleko
Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen, a Gospod vidi i zna.
Crkva se na zadušnice molitveno seća svih umrlih i na liturgijama pominje sve koji su napustili ovaj svet, bez obzira na to kako su umrli i da li su otišli bez molitve, ili pokopani bez pogreba.
Prema pravoslavnom kanonu, molitva je upućena umrlima iz celog sveta, svima koji su nekada živeli, vladarima, sveštenicima, monasima, bliskim srodnicima, mladima, starima, znanim i neznanim i onima “čija imena samo Gospod zna”.
Žito – simbol smrtnog tela i besmrtne duše
Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo.
Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
“Ja sam svetlost svetu”
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao:”Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Saveti Patrijarha Pavla o daćama
Blaženopočivši Patrijarh srpski Gospodin Pavle stalno je govorio, savetovao i upozoravao da daće nikako ne smeju da budu gozbe sa mnogo skupocenih jela i pića.
Umesto na nehrišćanske gozbe, novac treba da se upotrebi u plemenite svrhe i to prema mogućnostima.
Koliko ko može, treba da pomogne nekoj siromašnoj porodici, izbeglicama, bolesnima ili siročadi.
Patrijarh dalje kaže: “Nije li bolje i plemenitije svima da postupamo hrišćanski, nego da, ugledajući se na nerazumne postupke pojedinaca, prestupamo zapovesti svoje Crkve – zapovesti koje su se naši preci sveto držali”, prenosi sajt “Biblioteka Sveti Naum”.
Darovanje knjiga – duhovna milostinja
Na zadušnice se deli milostinja. Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neku paru, jer je bolje poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju.
Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.
Knjiga duhovnog sadržaja se može, na spomen i za pominjanje u molitvama, dati nekom ko ne može da je kupi, zatim, takve knjige se mogu poklanjati bibliotekama, gde će veći broj ljudi moći da dođe do prave literature, a to je pravo delo duhovne milostinje, ili duhovnu knjigu pokloniti crkvenoj biblioteci.
