Slaviša Simić iz sela Tegare kod Bratunca ratni je vojni invalid druge kategorije, danas živi u nehumanim uslovima, bez novca, posla i pomoći.Sa nepunih osamnaest godina uzeo je pušku u ruke, četiri godine proveo je u rovu, dva puta je ranjen, nekoliko puta odlikovan – danas živi u bijedi i siromaštvu.
Kuća u kojoj živi u veoma lošem je stanju, krov prokišnjava, plafon se raspada, instalacije su dotrajale.
– Žalio sam se, nemam kome – kaže Slaviša.
Slaviša živi sam, u ratu je izgubio gotovo cijelu porodicu, ostao je i bez zdravlja.
– Brat mi je poginuo na Igmanu 1993., otac mi je poginuo 14. decembra u Bjelovcu – priča Slaviša.Njegov prijatelj i saborac Miloje Petrović kaže da Slaviši pomogne koliko može ali da bi novac za obnovu kuće trebalo da obezbijedi opština Bratunac.
– Pozvao bih opštinu, načelnika da se pobrine za ovog čoveka, pozvao bih i boračku organizaciju, oni znaju koga je on sve dao za ovu državu – poručuje Slavišin prijatelj.
Slaviša ne traži milostinju, iako ranjavan i bolestan, voljan je da radi, podigao bi kaže farmu stoke samo kada bi mu neko pomogao.