13.12.2024.
Smeštena u kotlini kroz koju protiču Kamešina, Beli i Crni Rzav a okružena opevanim planinama Šarganom, Zlatiborom i Tarom, Mokra Gora privlači sve više onih koji žele da uživaju u čarima netaknute prirode ali i da obiđu i druge lepote i znamenitosti ovog dela Srbije pa i prekograničnog područja.
U središtu je atraktivnih turističkih lokacija – Višegrad je udaljen 25 kilometara, Zlatibor 40 kilometara, granica svega devet kilometara.
Šarganska osmica je najatraktivnija turističko muzejska železnica u Evropi i jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Nekada žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem, od Beograda do Dubrovnika i Zelenike uskokolosečnom prugom saobraćao je Ćira a danas klaparaju osmicom vagoni muzejskog voza Nostalgija otimajući od zaborava sećanje na nekada najmoćniju mašinu svoje klase ali i podsećajući kako je izgradnja najveće osmice od čelika na svetu uticala i prebražavala sudbinu jednog sela.
– Pružna trasa je jedinstvena u Evropi i u svetu po tome što je izgrađena u obliku broja osam spletom 22 tunela, više od deset mostova i vijadukata a savladana je visinska razlika od preko 300 metaera. Pruga je započeta 1916. godine kada je sagrađeno je prvih 9 kilometara. Mesto do koga je došao kolosek i danas nosi naziv Deveti kilometar. Tada se desila jedna tragedija kada je usled prokopavanja jednog od tunela zatrpana cela smena radnika. To su bili italijanski i ruski zarobljenici koji su radili na ovom delu trase a prema navodima meštana, ta smena je brojala oko 200 zarobljenika. Za Deveti kilometar su se vezivale razne priče među kojima i one da su se na tom mestu čuli razni glasovi i priviđali duhovi. Da li je to tačno ili ne, ne znamo, ali danas to prepričavamo kao anegdotu, jer su se čudne pojave prestale dešavati kada je 2011. godine na tom mestu podignuta crkva brvnara u ruskom stilu posvećena poginulim graditeljima”, rekao je za RINU upravnik Šarganske osmice.
Pruga je završena 1925. godine a podatak da je kralj Aleksandar davao jedan gram zlata za jedan kilogram iskopanog kamena u tunelu, samo potvrđuje koliko je izgradnja tada najveće osmice od čelika u svetu bila zahtevan posao. U izgradnji pojedinih deonica učestvovalo je od dve do pet hiljada ljudi a samo Mokra Gora je dala preko 500 železničara, a moramo napomenuti da je u to doba biti železničar predstavljalo veliku čast i ponos. Pruga je preporodila selo jer ga je povezala sa drugim delovima tadašnje Jugoslavije. Zato i ne čudi što su žene iz Mokre Gore 1974. godine stavile crne marame u znak žalosti što Ćira odlazi jer je ukidanjem pruge mokrogorski kraj opet zamro.
Trebalo je da prođe četvrt veka da bi se obistinilo čuveno proročanstvo Mitra Tarabića. 1. septembra 2003. godine je obnovljena trasa u dužini od oko 15,5 kilometara zahvaljujući grupi entuzijasta koji su pokrenuli inicijativu za obnovu. Ogroman trud i rad je bio potreban da se sve ovo podigne jer je sve bilo potpuno devastirano, pruga je bila predata opštinama bez ikakvih nadoknada a šine su pretvorene u staro gvožđe”, objašnjava Aleksandra.
Lepote Srbije
