02.01.2019.
Vojkan Krstić je mlad i uspješan biznismen iz Srbije, vlasnik je beogradske građevinske firme „Elita gradnja“. Ipak, po humanosti i pomoći ljudima, ali i životinjama, širom Srbije i Republike Srpske je jedinstven i nedostižan.
Ovaj vrijedni humanista i građevinar je gost dvobroja 31-32, časopisa “Soko”. Njegov primjer, bez sumnje, podstiče brojne mlade ljude da ga slijede.
Soko-Kada ste počeli da se, pored biznisa, bavite i humanim radom?
VK-Počeo sam da se bavim humanitarnim radom pre pet godina. Prva moja akcija je bila da izgradim teren za decu u mome komšiliku. Tada su mi se pridružili prijatelji i kako sam ja radio još humanitarnih dela tako se još ljudi pridruživalo. Počele su akcije i da se šire i još ljudi pridružuje. Tako sam i došao u Republiku Srpsku jer sam sve dostigao u Srbiji. Narod iz Republike Srpske gleda Srbiju kao majku, sam sam se u to lično uverio. Ja samo želim da se ljudi ne svađaju i da budem primer mladima kako treba da razmišljaju i da svako vidi kako pomažemo ljudima, da bi i taj neko pronašao sebe i isto uradio.
Soko- Kažu da ste veoma pobožni i da Vam je Srpska pravoslavna Crkva u srcu.
VK- Jako sam pobožan i zahvalan našoj Crkvi što nas okuplja i skuplja i samo želim jedan deo sebe da dam i koliko toliko joj vratim . Crkva je jedina koja može da nas okupi kao nekada kako smo se okupljali.
Soko- Baviti se biznisom i to u građevinarstvu, zahtjeva znanje, vrijeme i energiju. Kako uz sve to stižete na razne strane, pomažući ugroženima?
VK- Ja sam na čelu svoje firme, ali moj najveći uspeh je taj što idem ispred ljudi i oni me prate. Vide u meni vođu jer sam uvek tu kada zatreba. Posao ne vodim iz kancelarije već na terenu i znam sve da objasnim telefonom jer sam predhodni dan bio na gradilištu.
Soko- Istakli ste se i došli u žižu javnosti sa obadvije strane Drine realizujući na stotine humanitarnih akcija, u kojima ste uz ljude pomagali i ugrožene životinje, posebno za vrijeme poplava u Obrenovcu 2014. godine.
VK- Moj put je bio težak, ali sam sve radio iz srca i ono me je vodilo. Najveća akcija mi je bila u poplavama 2014. godine u Obrenovcu gde sam jedini bio na jednoj strani grada i sa svojim ljudima prevezao preko 250 ljudi u jednom danu i ko zna koliko životinja. U Republici Srpskoj najlepša akcija je bila kada smo nosili Božićne prehrambene pakete ljudima slabijeg imovnog stanja.
Soko- Živite zdrav život, bez poroka, uz bavljenje ekstremnim sportovima. Načelnik ste Spasilačkog centra Srbije.
VK- Ja sam čovek koji nikada nije pio, pušio i sve drugo što nije zdravo. Bio sam profesionalni sportista i ostao sam takav za ceo život. Ekstremni sportovi mi održavaju adrenalin koji mi treba u mome poslu, pa sam baš zbog tog adrenalina i velikog srca načelnik Spasilačkog Centra Srbije koji ima 124 momka.
Soko- Porodično ste vezani sa Vardištem, pograničnim mjestom kod Višegrada.
VK- Vardište volim jer mi je tu majčin zavičaj i imam jednu poslovicu da je bolje biti prvi u selu nego drugi u gradu. Ipak mislim da je među narodom najlepše i ja se tako osećam jer sam prizeman čovek.
Soko- Jeli to razlog što ste u Vardištu pokrenuli izgradnju kupališta i malog rekreacionog centra uz Rzav, te spomenika generalu Masalu?
VK- Najveći razlog što sam napravio sportske terene u Vardištu je moja majka. Moja porodica je uvek bila uz mene i ja želim na ovaj način da pokažem poštovanje. A Spomenik Generala Masala smo napravili na sredini centra, kao znak poštovanja prema hrabrom čoveku i mi mlađi moramo da poštujemo junake da bi neko sutra poštovao i nas.
Soko- Nedavno ste, nakon požara u konaku Manastira u Dobrunskoj Rijeci, izuzetno uspješno organizovali dobrotvorno veče na kome je prikupljeno preko 25.000 KM.
VK- Dobrotvorno veče je jako dobro uspelo i ja sam zadovoljan. Bio sam samo jedna mala karika u svemu tome, a narod je taj koji je skupio sav novac, Ja samo bio jedan mali pokretač. Crkva nas okuplja, a mi joj samo vraćamo.
Soko- Imponuje vaša vedrina, komunikativnost i jednostavnost u poslu kojim se bavite, ali još više u humanom radu. Kako to uspjevate?
VK- Najbitnije je da poštujete ljude oko sebe i oni će da kroz osmeh rešavaju sve teške stvari i biće lakše svima. Osmeh je jedna kriva linija na mome licu, ali zna da usreći mnogo ljudi.
Soko- Svjedoci smo velike krize za stalne poslove, ali i činjenice da mnogi mladi ljudi sanjaju velike pare, a da nisu spremni na odricanja. Koji je Vaš savjet mladima, jer ste prošli trnovit put do velikog biznisa?
VK- Ljudi koji imaju ne mogu da shvate da nije život da jedete iz tri tanjira, tri kuće da imate i u tri kreveta da spavate. Život je jednostavan i treba ga tako doživeti da ne letite visoko jer što više letite to se udaljavete u očima ljudi koji vas gledaju. Ako već idete stepenicama ka vrhu ja pozdravljam ljude pored kojih prolazim, jer znam da će proći i moje vreme kada se moram spustiti, ali kada se spustim naći će se neko ko ima da me zadrži.
Soko- Vaša poruka čitaocima časopisa „Soko“.
VK- Za kraj intervjua želim da prenesem mladima jednu poruku – želim da se svi volite bez obzira i ako se svađate, samo da volite jedni druge. Bez obzira kakve nevolje imamo bićemo srećni sve dok postoji ljubav. Šta ako ljudi izgledaju drugačije od vas? Da li bi ste ih trebali voleti? Da, trebali bi ste, jer je svako drag na poseban način. Samo je bitno kako priđeš čoveku. Nema nikakve veze bili oni crni ili beli – mali ili veliki – bolesni ili zdravi – ovakvi ili onakvi, svi smo mi različiti i svi smo mi ljudi koji radimo najbolje što možemo. Ako vidiš nekog ko je bolestan ili neobičan i ne prihvaćen od društva shvatićeš da je to samo osoba kao i svi ostali. Možda možeš mahnuti i osmehnuti se i reći zdravo! Nikada ne znate možda baš ta osoba sutra bude Vaš najbolji prijatelj. Zato budite humani kada god možete, jer tada pozajmljujete od Boga da bi dali nekom kome je to potrebno.
Slavko Heleta
