Analiza J.P. Morgan: Potencijalni rast cena nafte i rizici snabdevanja
Prema novoj analizi investicione banke J.P. Morgan, postoji značajna mogućnost naglog rasta cena nafte, uz naglašene rizike koji dolaze usled trenutnih poremećaja u snabdevanju. Ova prognoza ukazuje na to da bi cene nafte mogle u bliskoj budućnosti doseći nivo između 120 i 130 dolara po barelu. U slučaju da se problemi u snabdevanju kroz Ormuski moreuz ne reše, postoji opasnost da cena pređe 150 dolara po barelu. Ova situacija je rezultat niza faktora koji uključuju geopolitičke tenzije, prirodne katastrofe i promene u globalnoj potražnji.
U osnovnom scenariju koji J.P. Morgan razmatra, očekuje se da će se poremećaji na kraju rešiti kroz pregovore, ali ne prije nego što prođe period smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. Tokom ovog perioda, cene nafte bi se mogle zadržati iznad 100 dolara po barelu, dok se u drugoj polovini 2026. godine očekuje postepeno smirivanje tržišta. Očekuje se da će ovaj proces biti moguć zahvaljujući delimičnom ponovnom otvaranju ključnih pomorskih pravaca i normalizaciji nivoa zaliha. Također, važno je napomenuti da bi globalni ekonomski oporavak mogao dodatno uticati na potražnju za naftom, što bi moglo dovesti do dodatnog pritiska na cene.
Uticaj na globalno tržište
Prema analizi, **najveće posledice** poremećaja snabdevanja osetiće se u Aziji, posebno u zemljama kao što su Kina i Indija, koje u velikoj meri zavise od Ormuske rute, na koju otpada oko 90% izvoza kroz ovaj ključni moreuz.
Kako bi se suočili sa povećanim cenama i potencijalnim nestašicama, neke države već uvode mere štednje, uključujući skraćivanje radne nedelje i promene u potrošačkim navikama. Na primer, u nekim kineskim gradovima vlada poziva građane da smanje upotrebu privatnih vozila i koriste javni prevoz kako bi se smanjila potražnja za gorivom.
Evropa će, prema procenama, naići na posledice nekoliko dana kasnije. Situacija postaje posebno kritična oko 10. aprila, posebno kada je reč o dizelu, s obzirom na to da se otprilike trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. Takvo stanje može ozbiljno pogoditi transport, poljoprivredu i sisteme grejanja. Na primjer, poljoprivrednici u Nemačkoj već se suočavaju s izazovima zbog rasta troškova prevoza, što može uticati na cene hrane. Isporuke bi mogle početi da se smanjuju, a do kraja aprila se u Nemačkoj mogu očekivati konkretne nestašice benzina i dizela, što bi moglo izazvati dodatne tenzije među potrošačima.
Regionalni uticaji
Severna Amerika će imati nešto više vremena da se pripremi pre nego što posledice postanu očigledne, s očekivanim jačim udarom sredinom aprila. Međutim, analitičari upozoravaju da bi potrošači mogli početi da osećaju posledice kroz rast cena goriva i energenata, što može dovesti do povećanja inflacije.
S druge strane, Australija bi, prema procenama, mogla biti najkasnije pogođena prekidima u lancima snabdevanja, oko 20. aprila. Ovi vremenski okviri ukazuju na to da će različite regije sveta imati različite reakcije na krizu snabdevanja, što dodatno komplikuje situaciju, a može izazvati i globalnu pregrupaciju snabdevanja energentima i resursima.
Tržište rafinisanih proizvoda i dalje izaziva zabrinutost
Stanje na tržištu rafinisanih proizvoda je takođe veoma zabrinjavajuće. Na globalnom nivou, već nedostaje nekoliko miliona barela dnevno, a najkritičniji proizvodi uključuju dizel, kerozin i naftu, koji su ključni za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Sa porastom cena, mnoge kompanije preispituju svoju sposobnost održavanja proizvodnje i transporta.
Već sada se beleže prvi otkazani letovi i porasti cena, što dodatno otežava situaciju. Čak i u slučaju brzog smirivanja situacije, posledice će se osećati još dugo zbog već poremećenih lanaca snabdevanja i neravnomernog punjenja skladišta.
Očekuje se da će kompanije, kako bi se prilagodile novim uslovima, povećati svoje zalihe ili se preusmeriti na alternativne izvore energenata, što može dodatno uticati na globalne cene.
Na kraju, svet se polako suočava sa energetskom krizom koja se razvija u fazama, počevši od Azije, a zatim se snažno preliva na Evropu. Ova situacija zahteva hitne i sveobuhvatne odgovore država i međunarodnih organizacija kako bi se ublažile posledice koje bi mogle imati dugoročne efekte na globalnu ekonomiju. U tom smislu, ključni koraci mogu uključivati povećanje investicija u obnovljive izvore energije, diversifikaciju lanaca snabdevanja i jačanje saradnje između zemalja kako bi se osigurao stabilan pristup energentima. Preporučuje se i formiranje strateških rezervi koje bi mogle poslužiti kao tampon tokom kriza, čime bi se umanjila ranjivost globalnog tržišta na slične situacije u budućnosti.
