Tužna vest pogodila je domaću umetničku scenu – preminuo je Dobrica Agatonović Aga, glumac čije će ime zauvek ostati urezano u istoriju pozorišta i televizije. Više u nastavku teksta…
Njegov odlazak ostavlja prazninu koju je teško popuniti, jer je bio čovek koji je ceo svoj život posvetio umetnosti.
Rođen 1942. godine u Blacu, iz malog mesta krenuo je ka velikim pozornicama. Još kao dečak pokazivao je dar za glumu i želju da kroz umetnost prenese emociju, pa je svoje obrazovanje nastavio u Glumačkoj školi u Novom Sadu. Prvi profesionalni angažman dobio je u Vršcu, ali sudbina ga je ubrzo odvela u Banjaluku. Upravo tamo proveo je gotovo čitav radni vek, od 1968. do 2006. godine, kao stalni član Narodnog pozorišta Republike Srpske.
- Na toj sceni, tokom skoro četiri decenije, ostvario je niz zapaženih uloga. Njegova sposobnost da jednako uverljivo igra i u drami i u komediji činila ga je jedinstvenim. Bio je majstor izraza – mogao je rasplakati publiku jednako lako kao što ju je mogao naterati na iskreni smeh. Za svoj rad nagrađen je brojnim priznanjima, a posebno se izdvaja Aprilska nagrada grada Banjaluke, jedno od najvažnijih priznanja koje se dodeljuje umetnicima.
Pored pozorišta, Aga je bio prisutan i na filmu i televiziji. Igrao je u ostvarenju Dan duži od godine (1971), zatim u filmu Doktor Mladen (1975), ali i u mnogim televizijskim projektima koji su obeležili različite decenije domaće produkcije. Publika ga pamti iz serija Morava (1976), Misija majora Athertona (1986), Goli život (1995), Žene, ljudi i sve ostalo (1999–2000), Tata i zet (2007), To vrelo leto (2008), Foliranti (2011). Ipak, posebnu pažnju dobio je zahvaljujući ulozi Deke Uzelca u kultnoj seriji Selo gori, a baba se češlja. Njegov epizodni nastup u priči „Guska“ ostao je upečatljiv upravo zato što je u lik uneo toplinu i autentičnost.
Dobrica Agatonović bio je mnogo više od glumca. Za kolege je bio simbol profesionalizma i vedrog duha, a za publiku čovek čiji su likovi uvek izgledali stvarno i blisko. Njegov talenat bio je u tome što nije glumio – on je živeo svaku ulogu, pretočio deo sebe u svaki lik i ostavio publiku uverenu da gleda istinski komad života na sceni.
- Njegova karijera bila je posvećena ne samo umetnosti, već i ljudima. Oni koji su ga poznavali ističu njegovu skromnost, blagost i neiscrpnu ljubav prema sceni. Banjaluka, grad u kojem je proveo najveći deo života, pamtiće ga kao umetnika koji je obogatio kulturnu scenu i podigao standarde pozorišne umetnosti.
Sahrana Dobrice Agatonovića Age održaće se u ponedeljak, 8. septembra, u 13 časova, u njegovom rodnom mestu Blacu. Time će se zatvoriti jedno veliko životno poglavlje, ali njegovo delo nastaviće da živi.
- Njegov odlazak podseća koliko je gluma više od profesije – ona je poziv, posvećenost i način da se dotakne ljudska duša. Agatonovićeve uloge ostaju urezane u kolektivnom pamćenju, a mlade generacije imaće priliku da iz njegovog rada uče šta znači autentičnost i predanost umetnosti.
Otišao je glumac koji je umeo da spoji ozbiljnost drame i lakoću komedije, čovek čije ime ostaje sinonim za iskrenu i posvećenu glumu. Publika će ga pamtiti po osmehu i toplini, a scena po njegovoj nepokolebljivoj ljubavi prema pozorištu.
