U današnjem članku vam pišemo na temu inspirativne i emotivne životne priče Aleksandre Mihajlović, žene koja je rođena iz zabranjene ljubavi pravoslavke i muslimana, a koja je kroz život prošla kroz mnoge izazove. Saznajte….
Njena priča je priča o ljubavi, hrabrosti, opraštanju i potrazi za vlastitim identitetom, te o tome kako je odlučila da pronađe svog oca, s kojim se prvi put susrela tek u svojoj 16. godini.
Aleksandra Mihajlović, danas ugledna književnica, profesorka i doktor nauka, odrasla je u teškim okolnostima.
- Njena majka, Srpkinja iz ugledne svešteničke porodice, zaljubila se u muslimana iz ugledne porodice Selmanagić iz Srebrenice, a njihova ljubav naišla je na snažan otpor iz obje porodice. Kada je Aleksandra bila trudna, sukobi među porodicama postali su neizdrživi.
Njena majka je, uprkos ogromnoj ljubavi koju je osjećala prema ocu Aleksandre, bila prisiljena da potraži podršku na drugom mestu, a nakon što je Aleksandra rođena, u nekoliko prvih meseci života provela je u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj. Majka nije dozvolila da je njena kćerka bude posvojena, nego je odlučila da se bori za nju. Bez posla i novca, počela je skupljati novčiće, radeći danima i noćima, sve dok nije došla po Aleksandru.
- Iako je odrastala u ljubavi svoje majke, Aleksandra je morala nositi težak teret odsustva oca. U kući se o njemu nikada nije govorilo loše, jer je njena majka naučila da ne osuđuje ljude, pa tako ni njega, bez obzira na sve okolnosti.
- Međutim, sa svakim danom, u Aleksandri je rasla želja da upozna svog oca, i to ne iz gneva, već iz duboke unutrašnje potrebe da razjasni sopstveni identitet. Imajući samo 16 godina, odlučila je da krene na put, pešice, od Pančeva do Beograda, a zatim i do Sarajeva, kako bi pronašla svog oca.
Putovanje je bilo teško i naporno, a Aleksandra je bila čvrsto odlučena. Nije je zaustavljala ni opasnost koja je vređala njeno putovanje, jer je samo želela da vidi svog oca. Sa velikom hrabrošću, nakon što je stigla u Sarajevo, došla je do kancelarije svog oca. Bez najave, prošla je kroz kancelarije i stala pred njega. Zanimljivo je da je njen otac, kada ju je ugledao, rekao: “Sanjao sam te.” Taj trenutak bio je jedinstven i emotivan, a susret je bio samo prvi, ali i ključni susret u njenom životu.
Ova priča nas podseća na snagu koju imamo kada tražimo odgovore o sebi, te nas uči kako je ljubav, oproštaj i hrabrost put kojim možemo naučiti kako da se nosimo sa životnim izazovima. Aleksandrina priča je priča o unutrašnjoj snazi i odlučnosti, o tome kako čak i u situacijama kada nas svet ne podržava, možemo izrasti u osobu koja može podeliti svoju snagu s drugima.
- Zanimljivo je da je njen otac, kada ju je ugledao, rekao: “Sanjao sam te.” Taj trenutak bio je jedinstven i emotivan, a susret je bio samo prvi, ali i ključni susret u njenom životu.
