Predstojeća zima u Srbiji: Upozorenja i očekivanja meteorologa
Kako se jesen polako primiče kraju, meteorolozi u Srbiji već najavljuju neobično hladnu zimu. Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), građani bi mogli da se suoče sa čak 55 dana sa temperaturama ispod nule, a očekuje se i do 15 ledenih dana. Ove informacije dolaze u trenutku kada se klimatski fenomeni poput El Ninjo i La Nina ukazuju kao značajni faktori koji mogu uticati na vremenske prilike širom Balkana. S obzirom na klimatske promene i njihove učestale efekte, ova zima može imati značajan uticaj na svakodnevni život građana, od transporta do energetskih resursa.
Ključni faktori za predstojeću zimu
Goran Mihajlović, pomoćnik direktora RHMZ-a, izneo je zabrinjavajuće informacije o predstojećoj zimskoj sezoni. On je istakao da se očekuje između 30 i 55 dana sa negativnim temperaturama, kao i periodi kada dnevna temperatura neće prelaziti nulu. Ova zima mogla bi biti jedna od najhladnijih u poslednje vreme, a jedan od glavnih uzroka ove situacije je fenomen El Ninjo, koji trenutno utiče na atmosferu iznad Tihog okeana i, posredno, na vreme u Evropi. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su slični fenomeni u prošlosti često dovodili do ekstremnih vremenskih uslova, kao što su zimske oluje ili dugotrajni periodi hladnoće.
Uticaj El Ninjo i La Nina fenomena
Fenomen El Ninjo poznat je po tome što izaziva promene u globalnim vremenskim obrascima, dok se njegov suparnik, La Nina, također može pojaviti i dodatno zakomplikovati situaciju. Prema rečima Mihajlovića, ukoliko se La Nina u potpunosti formira, njen uticaj bi mogao dodatno da pojača hladnoću tokom zime.
“Ukoliko dođe do formiranja La Nine, njen efekat će sigurno biti prisutan i kod nas”, naglašava Mihajlović, što dodatno ukazuje na složenost klimatskih obrazaca koji utiču na našu regiju. U prošlosti, zimski periodi koji su bili pod uticajem La Nine su često rezultirali jačim padavinama i ekstremnijim hladnim talasima.
Padavine i sneg kao dodatni faktori
Pored niskih temperatura, meteorolozi očekuju i padavine koje će se kretati unutar višegodišnjeg proseka, između 110 i 160 milimetara tokom zime. Mihajlović napominje da je u prethodnim godinama zima bila suha, posebno u ravničarskim predelima poput Beograda i Vojvodine.
Ove godine, uz očekivane hladne talase, moglo bi doći i do pojave umerene količine snega, što bi moglo obradovati ljubitelje zimskih sportova i aktivnosti. Na primer, skijališta na Kopaoniku i Zlatiboru mogu privući više posetilaca, što će doprineti lokalnoj ekonomiji.
Ipak, važnost snega ne leži samo u rekreaciji; on ima ključnu ulogu i u ekosistemima, pomažući očuvanju vlažnosti tla tokom sušnih perioda.
Prve naznake promene vremena
Već krajem ove nedelje očekuju se prve promene vremena, sa naglim padom temperature i kišom, posebno na jugu i jugoistoku Srbije. U centralnim krajevima padavine se očekuju u petak uveče, dok bi sever zemlje mogao proći bez značajnijih padavina.
Od ponedeljka, meteorolozi prognoziraju hladna jutra, uz blagi porast dnevnih temperatura, što ukazuje na postepenu promenu vremenskih prilika koje će se nastaviti tokom zime. Ovaj prelaz na hladnije vreme može uticati na infrastrukturu, sa potrebom za dodatnim pripremama zimske službe za održavanje puteva i sigurnost vozača.
Građani bi trebali biti svesni potencijalnih komplikacija u svakodnevnom životu, kao što su otežano kretanje i mogućnost kašnjenja javnog prevoza.
Zaključak: Spremnost na izazove zime
S obzirom na sve navedeno, građanima Srbije savetuju se pripreme za nadolazeću zimu koja bi mogla doneti ozbiljne izazove. Priprema za niske temperature, snežne padavine i moguće ledene dane postaje prioritet. Meteorolozi će nastaviti sa praćenjem situacije i pravovremenim obaveštavanjem javnosti, a dodatne prognoze biće dostupne u narednim sedmicama.
U ovom trenutku, jedino što je izvesno je da će zima 2025/2026. biti hladnija i oštrija od prethodnih, što nas poziva da se ozbiljno pripremimo za sve što dolazi.
Također, jača svest o klimatskim promenama i prilagođavanju na njih postaje sve važnija tema, kako bi se smanjila ranjivost zajednica na ekstremne vremenske uslove.
