Srce je jedan od najvažnijih organa u ljudskom organizmu i zbog toga zaslužuje posebnu pažnju i svakodnevnu brigu. Ovaj vitalni mišić neprekidno radi od trenutka kada dođemo na svet, a svojim radom omogućava da krv i kiseonik stignu do svih delova tela. Ipak, način života, stres, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost mogu vremenom ozbiljno opteretiti srce i krvne sudove.
O zdravlju srca, krvnom pritisku i tome koliko savremeni način života utiče na kardiovaskularni sistem govorio je profesor doktor Miljko Ristić, poznati kardiohirurg i gost podkasta „Blic Zdravlje“. Tokom svoje dugogodišnje karijere, profesor Ristić se susretao sa brojnim pacijentima i različitim oboljenjima srca, zbog čega posebno ističe značaj prevencije, redovnog praćenja zdravstvenog stanja i pravovremenog reagovanja.
Pitanje krvnog pritiska posebno je važno jer je on usko povezan sa zdravljem srca i krvnih sudova. Mnogi ljudi, čim vide nešto višu vrednost na aparatu, uplaše se, dok drugi godinama zanemaruju povišen pritisak. Zato je važno razumeti da se vrednosti krvnog pritiska ne mogu posmatrati potpuno odvojeno od životne dobi, zdravstvenog stanja i preporuka lekara.
Profesor Ristić podseća da su se shvatanja o idealnim vrednostima krvnog pritiska tokom decenija menjala. Dok su se ranije vrednosti poput 120/80 mmHg često navodile kao svojevrsni ideal, danas se kod starijih osoba krvni pritisak procenjuje individualno. Kod ljudi u poznijim godinama lekar može prihvatiti nešto više vrednosti nego kod mlađih osoba, naročito ukoliko bi agresivno snižavanje pritiska izazvalo vrtoglavicu, slabost ili druge tegobe.
Zbog toga nije dobro samoinicijativno menjati terapiju samo na osnovu jednog merenja. Lekove za krvni pritisak treba uzimati onako kako je propisano, a eventualne promene terapije dogovarati sa lekarom. Jednako je važno pravilno meriti pritisak i posmatrati njegove vrednosti tokom dužeg perioda, a ne donositi zaključke na osnovu samo jednog rezultata.
Kada je reč o pulsu, uobičajena vrednost kod odraslih osoba u mirovanju često se kreće između približno 60 i 100 otkucaja u minuti, mada se kod pojedinih ljudi može javiti i niži puls bez ozbiljnog problema. Na primer, kod dobro utreniranih sportista puls u mirovanju može biti znatno niži zbog bolje fizičke kondicije. Zato sam broj otkucaja nije dovoljan da bi se procenilo stanje srca.
Ipak, izrazito nizak ili ubrzan puls, naročito kada je praćen simptomima kao što su nesvestica, jaka slabost, bol u grudima, otežano disanje ili izražena vrtoglavica, zahteva medicinsku procenu. U određenim situacijama veoma spor rad srca može zahtevati dodatne preglede, a kod nekih pacijenata i ugradnju pejsmejkera. S druge strane, ubrzan puls može imati različite uzroke, od stresa i fizičkog napora do poremećaja srčanog ritma ili drugih zdravstvenih problema.
Podsetimo, hipertenzija predstavlja stanje u kojem je krvni pritisak kroz duži period povišen iznad preporučenih vrednosti. Problem je u tome što povišen pritisak često ne izaziva nikakve jasne simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom“. Čovek se može osećati potpuno dobro, a da povišen krvni pritisak istovremeno postepeno oštećuje krvne sudove i povećava rizik od srčanih i moždanih bolesti.
Kada se simptomi ipak pojave, mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, zamagljen vid, osećaj lupanja srca ili otežano disanje. Međutim, nijedan od ovih simptoma nije dovoljan da sam po sebi potvrdi hipertenziju, pa je redovno merenje pritiska veoma važno.
Briga o srcu zato ne podrazumeva samo uzimanje lekova kada se problem već pojavi. Zdravija ishrana, manje soli, više kretanja, održavanje zdrave telesne težine, kvalitetan san, izbegavanje duvana i kontrola stresa mogu biti važan deo očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova.
Najvažnije je da se krvni pritisak ne ignoriše, ali ni da se zbog jednog povišenog rezultata odmah stvara panika. Vrednosti treba pratiti pravilno i u kontinuitetu, a terapiju i ciljne vrednosti određivati u dogovoru sa lekarom, posebno kod starijih osoba i ljudi koji već imaju srčane ili druge hronične tegobe. Pravovremena kontrola i odgovoran odnos prema zdravlju mogu značajno doprineti očuvanju srca i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija.
